Социјалне мреже су, такође, јако заступљене. Најпопуларнији је „Facebook”. У јуну 2016. године, у Републици Србији je било укупно 4.758.861. корисника Интернета (према подацима Internet live stats; у 2017. години према подацима Hootsuite – We are social, је 5,74 милиона) од којих jе укупно 3.500.000 користило „Facebook”. И на глобалном нивоу број корисника социјалне мреже Фејсбук је у константном порасту од 2008. године. Ова друштвена мрежа је једна од најомиљенијих и за њу је дат приказ имајући у виду да крајем 2017. године има већи број корисника (преко 2,1 милијарде) него WhatsUp (900.000.000), Twitter (328.000.000) и Instagram (400.000.000) заједно. 5.2. Статистика и базе података Посебно тужилаштво води евиденцију свих предмета и поступања по истим, кроз јединствени информациони систем јавних тужилаштава, а база података се ажурира на дневном нивоу. У Министарству унутрашњих послова се подаци о кривичним делима, укључујући и кривична дела високотехнолошког криминала, евидентирају на месечном нивоу у програмском систему под називом „Кривична дела и учиниоци”. Ради се о јединственој електронској евиденцији података о кривичним делима која се гоне по службеној дужности. Ова обимна база података обухвата, поред наведеног и податке о учиниоцима кривичних дела и оштећеним лицима, као и о њиховој старосној, полној и другој структури, затим о начину извршења (време, место, средство извршења кривичних дела), расветљеним и нерасветљеним кривичним делима, предметима кривичних дела, примењеним мерама према учиниоцима итд. Подаци се у овој бази евидентирају на основу поднетих кривичних пријава од стране подносиоца, односно полицијских службеника организационих јединица надлежних за послове сузбијања криминала. Подаци се уносе на основу прописане методологије и редовно се ажурирају. Министарство финансија, Управа за спречавање прања новца располаже базама података о готовинским и сумњивим трансакцијама које пријављују обвезници по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Наведене базе се ажурирају на дневном нивоу. Управа царина користи: Информациони систем царинске службе, Обавештајну база података, право приступа Пореској бази података (ЈРПО). Поред наведених, од почетка 2015. године у функционалној употреби је и Нови компјутеризовани транзинти систем (НЦТС). Такође, треба поменути и базу података Светске царинске организације (CEN) у коју се уносе искључиво подаци (неноминални) о царинским прекршајима. Подаци у свим базама ажурирају се на дневном нивоу. Одељење за обавештајне послове води статистику на: дневном, недељном, месечном, кварталном и годишњем нивоу. Подаци које Одељење за обавештајне послове редовно прикупља су: наркотици, цигарете, дуван лекови, оружје и муниција (све врсте и количине), злато, нафтни деривати (у количини од најмање 100 литара), девизни прекршаји (износи од 10.000