ИиР је такође битан елемент за конкурентност националне економије.
Ослањајући се на образовно, културно и историјско наслеђе, ИиР је основни извор
иновација потребних за стварање нових роба и услуга које се нуде на глобалном
тржишту.
У циљу подстицања развоја ове области потребно је да држава изгради
механизме и инструменте, образује одговарајуће фондове.
3.4. Дигитални садржаји
Културно добро је опште јавно добро и потребно је обезбедити слободан и
једноставан приступ што већем делу садржаја. За језике и културе са малом
популацијом је од изузетног значаја учинити што већи део културног блага
слободно доступним, што се посебно односи на културна, уметничка и друга дела
којима је истекао рок важности ауторских права. На тај начин се повећава
видљивост и интересовање најшире јавности за културна и научна дела што доводи
до подизања општег културног нивоа и видљивости културе на глобалном нивоу.
Институције које располажу и управљају културним богатствима у свом
раду би требало да користе нове, али већ проверене моделе отварања садржаја који
доприносе увођењу иновативне праксе у свакодневном пословању и пруже свим
грађанима услуге сређивања и презентовања садржаја који им је дат на управљање.
Имајући у виду и међународна и домаћа искуства, треба успоставити
сарадњу културних и научно-истраживачких институција у областима
истраживања, иновација и развоја нових решења за дигитализацију наслеђа. Та
сарадња се нарочито односи на проучавање, развој, прилагођавање и примену
стандарда за дигитализацију и обраду, изградњу система заштите дигитализованог
садржаја и његово дуготрајно чување укључујући решавање проблема миграције
приликом појаве нових технологија, стандарда и физичких носилаца дигиталних
информација.
Стварањем предуслова за развој програма дигитализације културног
историјског наслеђа
стварају се услови за развој дигиталних библиотека,
електронског архива и портала о културном наслеђу Републике Србије.
Главни приоритет је да се информације о објектима од историјског, научног,
уметничког, технолошког, социјалног и других садржаја дигитализују и учине
доступним јавности путем Интернета.
Јавне, школске и специјалне библиотеке требало би да буду опремљене
информационим системима који омогућавају домаћу и регионалну сарадњу и
интерконекцију.
14