инвестирања у мала и средња предузећа. За овакве инвеститоре најатрактивније су
инвестиције управо у ИКТ сектор јер је у овом сектору највећи број иновативних
пројеката који се могу лако и једноставно дистрибуирати на међународна тржишта.
Неопходно је добро информисати предузетнике и компаније и едуковати их
о могућностима за проналажење оваквог капитала за реализацију њихових
иновативних пројеката, као и предочити инвеститорима, кроз округле столове и
конференције, све предности, али и ризике које овакав вид инвестиције носи.
Производ ових активности био би развој свести о могућностима и потребама за
финансирање нових иновативних пројеката у ИКТ и развој могућности за наше
иновативне ИКТ компаније да што брже развију и пласирају на страна тржишта
своје производе и услуге што би директно утицало на раст извоза Републике
Србије.
5.3. Извоз и прекогранични аутсорсинг
Интернет омогућава сваком појединцу или групи да своје ИКТ производе и
услуге пласирају на глобално тржиште уз минималне трошкове и утрошак
минималних ресурса јер практично све што је потребно је рачунар и интернет
конекција. Исто тако Интернет је омогућио појединцима из разних делова света да
у реалном времену комуницирају и заједнички раде на пројектима као да се налазе
у истој канцеларији или објекту. Ову чињеницу су искористиле компаније са
развијених ИКТ тржишта и у циљу смањења трошкова (простор, материјал, порези)
и ангажовале су радну снагу из мање развијених земаља и то искључиво
комуникацијом и слањем средстава преко интернета, при чему држава у којој се
одвија та услуга не може ни да региструје овакву активност. У Србији је исти
случај и процењује се да тренутно 25% наших инжењера раде за стране софтверске
компаније на овај начин при чему је тај број у сталном порасту. У оваквој
ситуацији наше компаније које плаћају високе порезе и доприносе за регуларно
запослене стручњаке тешко конкуришу страним компанијама и тешко задржавају
своје запослене у чију су едукацију и обуку већ уложили. Смањење пореза и
доприноса за запослене је од изузетног значаја за конкурентност домаћих
софтверских компанија.
Наши главни конкуренти на европском тржишту, Румунија и Бугарска, су
већ предузели значајне кораке у овом смислу, а пример Белорусије је показао
колико оваква мера може бити плодоносна како за ИКТ тржиште тако и
финансијски за саму државу.
Овакве мере ће повољно утицати и на заинтересованост великих глобалних
ИКТ компанија да инвестирају и организују своје пословање управо у земљи
Србији.
21