У формулисању циљева Националне стратегије у обзир је узета и хијерарија циљева делотворног система за борбу против прања новца и финансирања тероризма која је дата у методологији ФАТФ. Отуда је и општи циљ и сврха Националне стратегије да у потпуности заштити финансијски систем и привреду државе од опасности које узрокују прање новца и финансирање тероризма и ширење оружја за масовно уништење, чиме се јача интегритет финансијског сектора и доприноси безбедности и сигурности.15 Ова стратегија је од важности када је у питању прање новца стеченог извршењем кривичних дела високотехнолошког криминала. 7. Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година Ова стратегија има за сврху заштиту Републике Србије од терористичке претње по њене грађане, вредности и интересе, уз истовремено подржавање међународних напора у борби против тероризма. Између осталог, наведена сврха биће остварена спровођењем циљних и осмишљених мера на доктринарном плану, кроз развијање и подизање безбедносне културе друштва и промовисање одређених вредности, као и на нормативном и институционалном плану, кроз унапређење капацитета за превенцију и борбу против тероризма, посебно капаците��а за супротстављање насилном екстремизму и радикализацији која води у тероризам, као све израженијем феномену.16 Препознајући доступност савремених информационих технологија, где су информациони ресурси објекат напада, Република Србија је у поступку израде Стратегије за борбу против високотехнолошког криминала обухватила све области које нису предвиђене овим стратешким документом. У оквиру Стратегије је као Приоритетна област 1 одређена превенција тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, док је стратегијски циљ 1.4 – Високотехнолошки системи комуникације и дигиталних мрежа отпорни на ширење радикализације и насилног екстремизма. Развој модерних друштава, оличен у снажном високотехнолошком, убрзаном напретку информатичког друштва, учинио је неопходним пажљиво дефинисање политике супротстављања стављању ових система у службу тероризма, јер појединац може подлећи утицају пропаганде и стећи знања за извршење терористичког акта без непосредног контакта са окружењем. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се ојача свест у друштву о опасностима коришћења високотехнолошких система комуникације за ширење говора мржње и на националном нивоу изграде и имплементирају најбоље политике, законска решења и пракса супротстављању коришћења ових средстава комуницирања за ширење насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, укључујући пажљиво дефинисање и промовисање ставова који представљају противтежу.17